Na okru­glom sto­lu „Stra­te­i­ja adap­ta­ci­je na kli­mat­ske pro­mje­ne” ju­če je za­klju­če­no da se mo­ra iz­vr­ši­ti pri­ti­sak na dr­žav­ne or­ga­ne da pri­stu­pe iz­ra­di stu­di­je iz­vo­dlji­vo­sti ko­ja bi po­ka­za­la šta je naj­bo­lje pred­u­ze­ti da po­pla­ve oko Ska­dar­skog je­ze­ra po­sta­nu pro­šlost, te na­pra­vi­ti ne­ke no­ve ana­li­ze aku­mu­la­ci­ja pod­zem­nih vo­da i pro­to­ka Ma­re­ze. Pro­fe­sor Mi­ha­i­lo Bu­rić po­zvao je one ko­ji od­lu­ču­ju da shva­te da je naš naj­ve­ći i naj­va­žni­ji za­da­tak da se stal­nim mje­ra­ma bo­ri­mo pro­tiv po­sle­di­ca ko­je do­no­se kli­mat­ske pro­mje­ne. On smatra da je je­di­no odr­ži­vo re­še­nje re­gu­la­ci­je Ska­dar­skog je­ze­ra iz­grad­nji tu­ne­la iz­me­đu je­ze­ra i mo­ra.
- Sra­ču­nao sam ko­li­ka je vri­jed­nost ze­mlji­šta i tu­ne­la i is­pa­lo je da je to eko­nom­ski pro­je­kat, ali ko će da ga spro­ve­de. U pro­ble­mu smo da re­a­li­zu­je­mo ono što zna­mo. Kao član dr­žav­ne ko­mi­si­je za sa­rad­nju iz­me­đu Cr­ne Go­re i Al­ba­ni­je dao sam i pred­log ka­ko da kre­ne­mo u tu ak­tiv­nost. Pr­va stvar je da na­pra­vi­mo stu­di­ju iz­vo­dlji­vo­sti. Glav­ni grad mo­ra da se po­za­ba­vi ti­me, ma­kar da pla­ti tu stu­di­ju da se na­pra­vi da se jed­nom zna šta je to što tre­ba da ra­di­mo. Kad su u pi­ta­nju su­še jed­na od me­to­da je iz­grad­nja po­vr­šin­skih aku­mu­la­ci­ja. Ta­ko­đe, ima­mo vel­ki po­ten­ci­jal pod­zem­nih aku­mu­la­ci­ja, pa daj­te da iz­mje­ri­mo i vi­di­mo ko­li­ka je ta aku­mu­la­ci­ja is­pod Pod­go­ri­ce i šta ona zna­či za nas, da iz­mje­ri­mo pro­ti­caj Ma­re­ze– ka­že Bu­rić.
Di­rek­tor ZHMS-a Lu­ka Mi­tro­vić ob­ja­snio je da kada su obilne­ pa­da­vi­ne ri­je­ka Drim fak­tič­ki po­sta­je pri­to­ka Ska­dar­skog je­ze­ra što je hi­dro­lo­ški ne­za­mi­slo­vo.
-To je ne­što što se de­ša­va­lo par pu­ta, i na sva­kih 30 do 40 go­di­na ima­mo ve­li­ke po­pla­ve. Kli­mat­ske pro­mje­ne do­mi­nant­no uti­ču na ve­će ri­zi­ke, i taj ci­klon kli­mat­skih pro­mje­na po­ka­zu­je da će taj ri­zik bi­ti sve ve­ći ako ne pred­u­zi­ma­mo od­re­đe­ne mje­re. Od­go­vor­nost je i dru­štva lo­kal­ne upra­ve da se po tom pi­ta­nju mo­ra re­a­go­va­ti i do­ni­je­ti kon­kret­ne od­lu­ke – re­kao je Mi­tro­vić.
Di­rek­tor di­rek­to­ra­ta za kli­mat­ske pro­mje­ne u Mi­ni­star­stvu odr­ži­vog raz­vo­ja Sr­đan Mu­go­ša do­dao je da su kli­mat­ske pro­mje­ne pro­blem ko­je će bi­ti pro­blem dje­ce na­še dje­ce, te da tre­ba da se for­mi­ra po­li­ti­ka ko­ja će nas re­klak­si­ra­ti raz­mi­šlja­nja „po­sle me­ne po­top.” Ključ­no re­še­nje on vi­di u rekonstruk­ci­ji pri­grad­skih šu­ma.
Po­moć­nik se­kre­ta­ra Se­kre­ta­ri­ja­ta za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne La­za­re­la Ka­le­zić za­klju­či­la je da ima mno­go zna­čaj­nih ele­me­na­ta na po­lju kli­mat­skih pro­mje­na da na­sta­ve sa ovom pri­čom, ka­ko bi pod­sta­kli one ko­ji na kra­ju do­no­se od­lu­ke da pre­du­zmu kon­kret­ne mje­re.
VI.R.


Uzrok pro­mje­ne kli­me ne­po­znat

Pro­fe­sor Dra­gan Bu­rić na­gla­sio je da su su­še i po­pla­ve dva pre­sud­na ekstrema u Pod­go­ri­ci, te da po­sto­ji do­sta ne­ja­sno­ća vezanih za uzrok za­što se oni de­ša­va­ju.
- Po­sto­ji ve­li­ka ne­si­gur­nost mo­de­la što se ti­če sa­me prog­no­ze, i pro­cje­ne za ne­ki du­go­roč­ni pe­ri­od. Još u su­šti­ni ne zna­mo šta je uzrok kli­mat­skih pro­mje­na. De­fi­ni­tiv­nog od­go­vo­ra ne­ma­mo. Na osno­vu ne­kih pro­mje­na ko­je su ne­pre­ci­zne, ne­si­gur­ne mo­že­mo li re­gu­li­sa­ti ne­ke do­bre mje­re ve­za­ne za sa­mu adap­ta­ci­ju na kli­mat­ske pro­mje­ne –ka­že Bu­rić.